150 GODINA
ZEMUNSKE GIMNAZIJE
Sadržaj monografije...
Monografija u pretplati...
Potrebna je pomoć...
UČenik generacije
Milan Jocevski
 |
 |
 |
Završivši četvrti razred susreo sam se sa najčešćim problemom najboljih đaka - odabirom fakulteta (jer nam sve „ide“ pa se nije lako odlučiti). Iako bi ovo mnogim vukovcima predstavljalo nekakvu prepreku, đaku generacije Zemunske gimnazije bilo je to samo još jedno korisno iskustvo. Četvorogodišnja predavanja u staroj „dami“, saveti profesora i neformalna ćaskanja sa upravom gimnazije su rezultirali stvaranjem jedne jake, perpektivne, prijatne i uvek dobro rasploložene ličnosti koja je uvek spremna za nove izazove - stvaranjem mene. Moje ime je Milan Jocevski i ja sam 149. đak generacije Zemunske gimnazije i brucoš Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Da bih ispisao sve što želim vezano za gimnaziju i moje školovanje u njoj trebalo bi mi dosta vremena i mesta, a onda bi vas taj tekst u internet izdanju verovatno „smorio“. Ne bih dužio ovoga puta, već bih samo rekao da sam se divno osećao četiri godine u „Zemunskoj“. Da je neverovatno lepo osećanje pripadnosti istoriji jedne tako važne institucije u Beogradu (i šire). I da sam izuzetno ponosan što sam postigao ovoliki uspeh u tako „jakoj“ gimnaziji, pored svih mojih dodatnih aktinosti. A neke od njih, kao vanškolske ću pomenuti.
Bavim se novinarstvom na Pinkids televiziji i plesom. Dugogodišnje izučavanje tradicionalnih domaćih i stranih igara, kao i poznavanje modernog baleta i savremenih plesova, a sve u kombinaciji sa latinoameričkim i standardnim plesovima, osposobili su me za nezamislive kombinacije pokreta. Gluma i „život na daskama“ u pozorištu „Dadov“ su me „oslobodili“ mladalačkih stega i podstakli da kreativno razmišljam, a stekao sam i osnovne elemente govorničkih veština. Posećivao sam seminare različitih tematika. Volontirao na najznačajnijim događanjima u Beogradu. I konačno, ali ne i kao poslednju stvar koju sam učinio za protekle četiri godine, završio sam, vanredno, Turistiko-ugostiteljsku srednju školu smer – kuvar.
Mnogo posla i truda sam uložio u moje obrazovanje do ovog trenutka. Još ću mnogo uložiti i od danas pa ubuduće. No, zahvalio bih se svim profesorima Zemunske gimnazije koji su me podržavali, bodrili i bili uz mene u mojim školskim i vanškolskim uspesima. Mnogo ste divni. Najbolji. Ostanite takvi i za buduće generacije. A među novim naraštajem istaći će se neko, neko kao ja, i opet ćete biti ponosni na svog đaka generacije.